Часопис за књижевност са посебним освртом на поезију. Госпа са језера Сенада Мешковић. Оглед о ћирилици Аћим Тодоровић. Песник из расејања Александар Стевановић. Пет песама Љиљана Вујић Томљановић. Три песме Кристина Павловић Рајић.

Имамо чланова из Новог Сада.

Ја не знам шта треба да значи. Ту мирно протиче Рајна,. Хладно је, хвата се мрак! На врху брега игра. А на том брегу се види. Она сва у злату блиста,. Са златним чешља је чешљем,. И пева још уз то,. А глас од песме звучи. Њен дивљи заносни тон;. На стене не гледа доле,. И сад лађару и чамцу. А све то са својом песмом.

Sajt kluba pesnika ORFEJ iz Subotice. Син Аполона а по неким. Према миту, када би засвирао на својој лири, чак ни природа није остајала равнодушна. Рибе би искакале из мора да га боље чују, а шумске животиње би му без страха прилазиле. Вук је лежао поред јагњета и гануто га слушао.

Поезија шта то беше шкработине по папиру или душе тешко бреме или омча око врата само слутња или ћутња Поезијо што те . Ко је то Србима украо песницу Ко нам је даске са стола поломио Па мирно грлимо европску вештицу Док пониженима брат нам није мио Хлеб . О, зашто, зашто смо се, драга, срели - Кад јесен ми се цинично већ смеје, А теби цветају багреми бели И мајско сунце што их мило греје.

I kao lava svud po duši kaplje. Mislio sam da će samo zbogom. Biti dosta da krenemo dalje. Mislio sam da samo treba otići. Tamo gde je lako opet svoj mir steći. Tamo gde nas prošlost nikad neće stići. A zaborav sve rane izleči. Al se želja ponekad pritaji. Kao žiška pod pepelom zapretena. Pa se javi kad nabreknu osećaji. I zapali album prepun uspomena. Ja više nisam onaj isti dečko.

Posted by Enver Muratović under Nekategorisano. Poželio sam da ćutimo, oče, da pušimo krdžu,. Gledajući kako raste snijeg oko kuće;. Poželio sam da gledam one tvoje, vazda suzne oči,. Poželio sam, oče, da samo jesi ovdje,. Makar providan kao paučina, da lelujaš. Nekako, godinama nada raste,. Da, eto, stići ćeš pripit sa pečenom kokoškom u kesi,.

Promocija Ne dam ti moje šarenilo. Tebe je lako voleti uvučenog u svako nedostajanje, dok hodaš na prstima mislima jutarnjim. Ti kradeš moja slova i sklapas ih u reči koje želim da izgovaram, usne pomičeš kao da svaki. Jednom sam mislila, moguće je, izvajaću te dodirima, sklopiti od sopstvenih misli i želje u.

Знаш да у њима све је. То су искре душе моје. Пламте и реч их свије. Док разлива им се румен. На живот неми и скривен. И у стиху се расцвета. У осмех као влат сунца. И пева у души птица. Ноте сеје па се смеје. И у сјај сунца се свије. Да не знаш шта око крије.